Na pravom ste mestu ako tragate za istinskim, pravim, magarećim mlekom koje se može preuzeti sa gazdinstva u svežem ili zamrznutom stanju tokom cele godine. Uzgajamo magarce, rase „Balkanski magarac“ od 2005. godine, a od 2009. godine po principima organske proizvodnje.
Hranimo ih prvenstveno livadskom travom/senom. Povremeno dobijaju ovas u ishrani, a većim delom dana uživaju na pašnjaku. Naše gazdinstvo je otvoreno za posete jer magarci vole prisustvo čoveka, radoznali su i umiljati.
Kada nam se neko obrati sa molbom da kupi magareće mleko, preporuka je da lično prisustvuje muži kako bi se uverili da mleko koje će primenjivati zaista potiče od magarice, kao i kako bi videli način na koji je proizvedeno.
Magareće mleko je slatkog ukusa (zbog visokog sadržaja laktoze, mlečnog šećera), bez posebnog mirisa.
Sergej Ivanov, diplomirani veterinar
Zašto magareće mleko - 7 razloga?
Magarence
Gazdinstvo Ivanov
1. Magareće mleko se izdvaja po rezultatima studija. Njegova nutritivna, lekovita i kozmetička svojstva poznata su hiljadama godina unazad.
2. O lekovitim svojstvima ovog mleka pisao je još Hipokrat, a takođe se i u tokom Starog Rima koristilo kao nezaobilazno pomoćno lekovito sredstvo.
3. Upotreba magerećeg mleka pozitivno utiče na zdravlje i odraslih, koristi se kao pomoćno lekovito sredstvo kod ljudi koji boluju od astme, bronhitisa, hroničnih upala kože (ekcema) i sluzokože.
4. Magareće mleko sprečava nastanak i razvoj tumorskih ćelija i ima protivupalni efekat (Ivanković i autori, "Mleko kobila i magarica").
5. Mleko magarice sadrži 40mg/100g esencijalnih masnih kiselina, što ga čini pogodnim u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i nastanka arterioskleroze.
6. Ovo mleko ujedno ima i probiotski efekat i pogoduje u lečenju organa za varenje i jetre.
7. Visok nivo lizozima pogoduje očuvanju crevne mikroflore i sprečava rast patogenih mikroorganizama.
O našem gazdinstvu i proizvodima od magarećeg mleka
Izvorne rase domaćih životinja
Naša porodica prvenstveno uzgaja balkanske autohtone, izvorne rase domaćih životinja. Osim magaraca, (autohtona rasa, balkanski magarac) uzgajamo i karakačansku ovcu, balkansku kozu, svrljišku kokoš i karakačanskog psa.
Rešenost da ih sačuvamo od nestanka
Možda se pitate zašto baš magarci – pa upravo zbog prirode ovih životinja. Ova stvorenja su izuzetno strpljiva, ali uporna i istrajna, (ili ako se nekome više sviđa izraz „tvrdoglava“). Upravo tu osobinu mora da ima i onaj ko ih uzgaja, jer autohtone rase opstaju samo zahvaljujući upornosti odgajivača i rešenosti da ih sačuvaju od nestanka.
Naši proizvodi
U ponudi imamo sveže i zamrznuto mleko. Cena mleka je 3600 dinara za litar. Magareće mleko sa našeg gazdinstva se koristi i za izradu sapuna „Magi“ koji sadrži oko 20% magarećeg mleka. Cena sapuna je 250 dinara.
O balkanskom magarcu, istorijat i očuvanje za buduća pokoljenja
Balkanski magarac je u bliskoj prošlosti bio neizostavan segment staroplaninskog predela i jedna od karika lokalne stočarske ekonomije. Uzgoj i korišćenje magaraca bilo je pre svega u vezi sa ovčarskom proizvodnjom koja je sve do prve polovine prošlog veka predstavljala osnovni stub ekonomije ruralnih predela Stare planine.
Period od kraja maja do septembra odnosno oktobra, stada ovaca provodila su na visokoplaninskim pašnjacima sa kojih je bilo neophodno transportovati mleko do mlekara u podnožju planine, gde se odvijao proces prerade. Upravo je balkanski magarac korišćen za transport ovčijeg mleka. Mleko je transportovano prvobitno u drvenim posudama, a nakon toga i u metalnim i aluminijumskim posudama.
Sa svake strane samara, magarci su nosili kante zapremine i do 40l, tako da su zajedno sa samarom nosili teret od preko 90kg. Smatra se da je samo područje pirotskog dela Stare planine imalo oko 300.000 ovaca u tom periodu, a meštani govore da je bilo sela poput Rsovca koja su imala i po 17.000 ovaca, ili Senokos i Gornji Krivodol sa po 12.000 ovaca.
Ukoliko se uzme u obzir da je prosečna veličina tzv „buljuka“ stada – 150 grla, onda semože proceniti da je postojalo oko 2.000 stada, koje je neizostavno moralo da opslužuje najmanje isto toliko magaraca. Nažalost, intenziviranje deopopulacionih procesa u planinskim predelima Istočne Srbije, usled neodgovarajućih društveno političkih i ekonomskih poteza vlasti u drugoj polovini XX veka, dovelo je do odumiranja ovčartsva, a samim tim i do svođenja uloge magarca na pomoć u održavanju određenih potreba gazdinstva (nošenje granja iz obližnjih zabrana za potrebe grejanja, nošenje drugog tereta u nepristupačnim predelima...).
Osim doprinosa procesu ovčarske proizvodnje, magarac je bio „učesnik“ i nastanka tzv. „pirotske peglane kobasice“, lokalnog proizvoda koji se izrađivao i izrađuje od magarećeg, konjskog, ovčijeg, kozjeg ili goveđeg mesa. Veliki broj magaraca na području planine zahtevao je i određenu upotrebnu vrednost za muška grla koja su bila suvišna u procesu reprodukcije ili nošenja tereta, kao i za stara grla isključena iz upotrebe.
Ovaj vid „korišćenja“ magaraca prisutan je i danas na području Pirota, ali u obimu koji to dozvoljava postojeća brojnost magaraca na ovom području (ne više od 15 grla tokom sezone). Jedan odrasli magarac (starosti 3 i više godina) u proseku može dati 30 – 40kg mesa koje se koristi za izradu peglane kobasice. Nakon višenedeljnog procesa sušenja i mehaničke obrade kobasice, usled kaliranja, težina kobasice se umanji za 50%.
Cena pirotske peglane kobasice na tršištu je od 20-30 eura (u zavisnosti od proizvođača). Dakle, jedan odrasli magarac, iskorišćen za izradu ovog proizvoda ima bruto vrednost od 600 do 800 eura. Mlađe životinje su korišćene takođe kao izvor mesa, naročito roštiljskog.
Perpsektiva očuvanja i održivog korišćenja balkanskog magarca na području Stare planine ogleda se u proizvodnji i preradi magarećeg mleka, što mi i nastojimo da unapredimo, kao i u uključenju magaraca u agro eko turističke programe Parka prirode „Stara planina“ i okoline.
Organizovan uzgoj balkanskog magarca na Staroj planini u cilju njegovog očuvanja, započeo je 2005. godine. Danas, na prostoru opštine Pirot i Dimitrovgrad pod kontrolom osnovne odgajivačke organizacije STADO doo nalazi se oko 45 grla balkanskog magarca. Od 2012. godine započeto je korišćenje magarećeg mleka. Period muže započinje 2 meseca nakon ždrebljenja. Magarice se muzu svakog drugog dana. Veče uoči muže, pulad se izdvoje od magarica (najbolji vid pregrada je onaj koji dozvoljava vizuelni kontakt majke i puleta), a muža se višekratno nakon odvajanja. Nije retkost, da se dnevno od magaricie izmuze i do 1 litar mleka. Muža se obavlja ručno, a mleko se neposredno nakon ceđenja pakuje u plastične bočice zapremine od 250ml i ostavlja u zamrzivač. Magarci se tokom tog perioda (ždrebljenje obično započne u februaru i nekad se protegne do početka avgusta) ne prihranjuju zrnastom ili nekom drugom hranom, koriste samo ispašu i sveža zelena kabasta hraniva. Jedna magarica tokom muzne sezone može dati i do 70 litara mleka, i to u periodu dužine 6-7 meseca, bez većih posledica po rast i razvoj puleta.
Agro eko turizam takođe, predstavlja oblast u kojoj se može naći upotrebna vrednost magarca. Osim mogućnosti jahanja i zabave na okućnicama lokalnih seoskih turističkih gazdinstava (primer u selu Kamenica i slu Smilovci), magarci mogu biti korišćeni i za planinarske ture u tzv. „trekking“ sistemu, što zahteva osavremenjivanje postojećeg, tradicionalnog načina izrade samara (postoje još dva zanatska proizvođača na području Istočne Srbije), ali i osmišljavanje odgovarajućih turističkih aranžmana.
Azinoterpaija, kao specifičan vid zooterapije, je nedovoljno zastupljen tip terapije koji se zasniva na upotrebi magaraca (latinski „asinus“ – naziv roda) u terapiji i rehabilitaciji osoba sa posebnim potrebama (Dounov sindrom, autizam, cerebralna paraliza, mutlipleks skleroz), a naročito dece (hiperaktivnost npr). Magarac deluje svojim prisustvom, kontaktom sa čovekom, kao i jahanjem od strane dece: osnovno delovanje terapijskog jahanja postiže se prenosom pokreta sa leđa magarca na dete, te prilagođavanjem tela jahača pokretima magaraca. Blaga narav magaraca, kao i uglavnom zastupljena radoznalost i želja za pažnjom od strane čoveka (kod životinja koje su navikle na ljudsko prisustvo i pažnju) su presudne karakteristike koje blagotvorno deluju i olakšavaju stanje osoba sa posebnim potrebama. Samo prisustvo bića koje nema predrasude, daje deci i odraslima poseban osećaj, koji makar trenutno ublažava osećaj marginalizacije osoba sa posebnim potrebama i njihovih porodica...
Suočeni sa određenim etičkim dilemama u vezi današnje upotrebe magaraca (korišćenje mesa magarca nrp), imamo na raspolaganju upotrebne funkcije magarca koje zahtevaju ozbiljnije i veće angažovanje kako naučne javnosti (magareće mleko – značaj u ishrani i terapiji...), tako i širih društvenih kategorija, a naročito onih koji utiču na kreiranje mera ruralnog razvoja (diverzifikacija ponude seoskog turizma). Postoji način održivog korišćenja i valorizacije proizvoda (mleko, meso??) i usluga balkanskog magarca (jahanje, zooterapija, nošenje tereta u „trekking“ paketima), na odgajivačima i društvu je da svojim postupcima omoguće očuvanje ove ugrožene rase na području Srbije.
